Iako je opštepoznata činjenica da svakom informacionom sistemu preti određena doza opasnosti od neželjenih upada, u praksi se često javlja konfuzija oko pojmova koji se vezuju za pretnje koje sigurnosni softveri treba da zaustave. Najčešće se govori o virusima, međutim, većina zlonamernih programa zapravo nisu virusi. U tekstu koji sledi date su osnovne informacije o pretnjama sa kojima se svaki softver gotovo svakodnevno suočava.

#Malware

Malware je reč izvedena od dve reči – „Malicious Software”, i predstavlja svaki softver koji je napisan u maliciozne svrhe, odnosno koji ima cilj da nanese štetu računarskim sistemima ili mrežama. Zapravo, ovaj pojam je izuzetno širok, zbog toga što obuhvata i viruse i spyware, ali takođe i sve ostale vrste zlonamernih softvera. U tom kontekstu, osim virusa često se pominju i takozvani crvi i trojanci (trojanski konj).

Trojanci skrivaju zlonamerni kod unutar naizgled korisne aplikacije. Igra, alatka ili neka druga aplikacija tipično obavlja svoj namenjeni zadatak, ali pre ili kasnije će učiniti nešto štetno. Crv je računarski kod koji se širi bez korisničke interakcije. Većina crva počinje kao prilog e-pošte koji može da zarazi računar prilikom otvaranja. Crvi nisu uvek destruktivni na računarima, ali obično izazivaju probleme sa performansama i stabilnosti računara.

#Virusi

Izraz kompjuterski virus, koji je 1984. godine osmislio američki istraživač Fred Cohen, odnosi se na program koji ubacuje svoj kod u druge programe. Virus se pokreće kada korisnik lansira zaraženi program ili pokrene softver sa zaraženog diska ili USB drajva. Virusi su pritajeni, kako bi mogli da se široko rasprostrane a da ne budu detektovani.

#Spyware

Spyware se odnosi na softver koji špijunira korisnikov računar i krade lozinke ili druge lične informacije. Ova vrsta softvera može da nadgleda koje veb-sajtove korisnici posećuju, elektronsku poštu koju šalju i informacije koje unose u dokumente. Spyware može da dođe do sistema na više načina. Najčešći je da se spyware instalira u pozadini prilikom instalacije nekog drugog programa. Isti rizik nosi i većina besplatnih softvera. Takođe, postoji mogućnost da se sistem zarazi spyware programom i samom posetom nekog veb-sajta – spyware može biti instaliran u pozadini prilikom pretraživanja sajta. E-mail koji sadrži link za koji korisnici najčešće pretpostavljaju da je sajt za neki proizvod može zapravo da vodi direktno do instalacionog fajla spyware programa. Mnogi savremeni antivirus programi uključuju komponente specifično dizajnirane za zaštitu od ove vrste softvera.

Zbog svega navedenog, podrazumeva se da uvek treba razmišljati o zaštiti računara. U tu svrhu najčešće se koriste takozvani antivirus softveri ili programi. S obzirom na veliki broj malicioznih softvera, antivirus softver koji ne čini ništa osim zaštite od računarskih virusa, poprilično je beskoristan. Najbolji antivirus softver štiti nas od mnogo više vrsta malware-a nego samo od virusa i to je nešto što uvek treba imati na umu.

Autor: Vanja Nikolić