Python i njegove osnove
Kao što standardni jezici služe za komunikaciju između ljudi, tako i programski jezici služe za komunikaciju. U njihovom slučaju, ta komunikacija je između ljudi i mašina, odnosno softvera. Postoje razni programski jezici pravljeni za različite potrebe i u različitim vremenima. Neki su pogodni za razvoj softvera, neki za razvoj video igara, a ima i onih koji su pogodni za izradu web aplikacija itd. Ukratko, svaki programski jezik je pogodan za određenu oblast. U ovom članku osvrnućemo se na jedan od trenutno najpopularnijih programskih jezika – Python.
Python je razvijen 1991. godine i njegov autor je holandski programer Gvido van Rosum koji je u vreme nastanka jezika bio zaposlen u Stiching Mathematish Centrum-u u Holandiji.
Postepenim razvojem, Python stiče veliku popularnost. Iako Gvido ostaje njegov glavni autor, u razvoju jezika i onoga što ga okružuje uključuje se veliki broj ljudi. Python je besplatan programski jezik koji može svako da koristi i sva autorska prava za ovaj jezik drži neprofitna organizacija Python Software Foundation.
Osnovna karakteristika ovog programskog jezika je njegova jednostavna sintaksa koja nam omogućava pisanje veoma preglednih programa. Jezik se zbog takve sintakse relativno brzo i lako uči.
U ostatku teksta posvetićemo se osnovnim svojstvima i tipovima podataka ovog programskog jezika:
- Brojevi:
Ovi objekti kreiraju se iz numeričkih leksima u izvornom programu, ili kao rezultat aritmetičkih operatora ili funkcija. Jednom kreirani, ne menjaju vrednost. Postoje 3 vrste brojeva: celi brojevi, decimalni brojevi i kompleksni brojevi.
- Liste:
Liste nam omogućavaju da više objekata istog ili različitog tipa povežemo u jednu celinu. Formiramo ih uglastim zagradama.
- N-torke:
N-torke su tip podataka sličan listama, ali nisu izmenljive. Formiramo ih običnim zagradama a objekte razdvajamo zapetom.
- Skupovi:
Skupovi su tip podataka u kojima nije definisan redosled elemenata i ne postoje duplikati. Obično se koriste za ispitivanje pripadnosti nekog elementa skupu, kao i za eliminisanje duplikata.
- Kontrolne strukture:
U kontrolnim strukturama imamo logične izraze kojima uslovljavamo određenu operaciju.
Npr: ako (if) pada kiša: uzimamo kišobran. Drugo (else): izlazim bez kišobrana.
IF iskaz izračunava rezultate Bulovom vrednošću (True ili False). Ako je izračunata vrednost True, izvršiće se blok iskaza iza dvotačke.
Blok IF iskaza označava se pisanjem ispod zahteva i uvlačenjem u odnosu na iskaz IF.
ELSE iskaz rezervisan je ukoliko je uslov rezultirao sa False vrednošću.
Postoji još ELIF iskaz koji je kombinacija IF i ELSE iskaza.
FOR iskaz se koristi za prolaz kroz jedan niz vrednosti, na primer listu.
Osvrnućemo se još na WHILE iskaz koji izvršava naredbu sve dok je kontrolni izraz tačan (True).
Upravo smo zajedno prešli osnovne tipove podataka i naredbi u Python-u. Kao što vidite sintaksa u ovom programskom jeziku je veoma čitljiva i razumljiva za svakoga.
Ukoliko želite da nastavite sa učenjem, sledeći koraci bi bili učenje funkcija, modula i klasa. Nakon toga moglo bi se reći da poznajete osnove Python-a.
Python je zahvaljujući svojoj jednostavnoj sintaksi i velikoj praktičnoj primeni stekao veliku popularnost širom sveta. On je postao najzastupljeniji programski jezik u obrazovanju na univerzitetskom nivou u SAD, te je od Java programskog jezika preuzeo primat na kursevima na kojima se uči programiranje.
Za kraj ćemo navesti neke veće svetske kompanije koje koriste Python. To su Wikipedia, Google, Yahoo, CERN, Facebook, NASA, Amazon, Instagram, Spotify i razne druge najveće svetske kompanije.
Autor: Milan Aljetić